Ručak za jednog

Ne volim da jedem sama, i ne volim preterano ni da kuvam samo za sebe. Mada nekad mi i odgovora da jedem sama, jer mogu da biram u koje vreme ću da jedem, tj. ako nešto štrikam i ne mogu da prekinem, jer sam pomalo manijak, a još sam i sama kući, tačnije mama nije tu da me natera, dešava se i da jedem u 17h. Ipak, čak i ako sam sama moram nekad i da kuvam. I jako volim kad mi mama ostavi nešto započeto. Na primer, meso koje sam juče spremala je mama još pre neki dan istukla, premazala uljem i ako se ne varam posolila, i ostavila je tako u frižideru. Ja sam samo trebala da ispečem malo to meso na tiganju sa malo ulja. Ne sme dugo da se peče jer će da postane suvo. Moram vam reći da sam uspela, i bilo je jako ukusno. Mama kaže da može da se iseče i crni luk i da se ostavi zajedno sa mesom, a zatim se skine pre pečenje, i meso će imati ukus kao da je sa roštilja.

Uz meso sam naravno ispekla krompir. Skoro svaki dan se u mojoj porodici jede neki oblik krompira. i napravila sam svoju omiljenu salatu. Krompir koji sam juče ispekla je u suštini bio ispečen kako treba, ali ja više volim kad je malo reš. Svađam se sa bratom stalno oko toga, ali kad on bude pekao može da pravi kako god hoće. :)))

Najviše volim salatu sa svežim domaćim krastavcima. Ne volim one duguljaste iz marketa, izgledaju mi kao plastični, a često im je i ukus takav. U isečene krastavce dodajem beli luk, pavlaku i so.

Ono što je dobro kod toga kad kuvate samo za sebe je da uglevnom imate više hrane. Ja sam, na primer, ovde imala 4 parčeta mesa tako da sam imala ručka i za danas. Samo sam malo ugrejala meso na tiganju.